Сукоб код рудника Белаћевац
| Сукоб код рудника Белаћевац | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Рата на Косову и Метохији | |||||||
 | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Полиција Србије |
 Ослободилачка војска Косова | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
Сретен Лукић |
Беким Бериша | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| без губитака | 10 убијених | ||||||
Сукоб код рудника Белаћевац (алб. Beteja e Bardhit të Madh) односи се на сукобе најпре 22. јуна када је ОВК заузела рудник и 30. јуна 1998. када га је српска полиција ослободила.[1]
Заузимање рудника
[уреди | уреди извор]ОВК је 22. јуна заузела рудник од југословенских снага, и заробила је осморицу рудара: Душана Ађанчића, Перу Ађанчића, Зорана Ађанчића, Мирка Буху, Филипа Гојковића, Драгана Вукмировића, Србољуба Савића и Мирка Трифуновића, као и Божидара Лемпића који није био радник рудника.[2][3] Један од радника, Небојша Јанковић, је тврдио да су затвореници били погубљени.[4]
Међу нападачима је био Менсур Касуми, који је касније именован за заменика министра унутрашњих послова на Косову,[5] и Ариф „Мујо“ Краснићи, који је учествовао у заробљавању Јарка Спасића 14. маја.[5]
Ослободилачка војска Косова је користила рудник као базу за своје операције,[3] и ометала је југословенску страну слањем дневних патрола у оближња села.[1]
Ослобађање рудника
[уреди | уреди извор]Ујутро 30. јуна, српска полиција је покренула офанзиву у том делу Косова, и док су се неки терористи повукли, преостали су у зградама рудника отворили паљбу на полицију око 14.00 поподне.[6] Полицијске снаге су уз помоћ више од 150 војних возила, укључујући и хеликоптере, тенкове и артиљерију,[1] повратиле контролу над рудником Белаћевац, при чему су натерали већину снага Ослободилачке војске Косова на повлачење.[7]
Након поновног заузимања рудника, у области скоро да и није било цивила.[8]
Последице
[уреди | уреди извор]Године 1999, српске снаге су се повукле из рудника, након чега су га преузеле снаге ОВК.[9] Једанаест година након битке, Удружење породица киднапованих и несталих рудара у Белаћевцу су повели демонстрације у региону, тражећи одговоре о судбини радника које је ОВК заробила приликом заузимања рудника.[10] У септембру 2010. године су у околини села Жиливоде почела испитивања земљишта пошто се сматра да се ту налази масовна гробница, у којој се можда налазе и тела убијених рудара.[11]
Референци
[уреди | уреди извор]- ^ а б в The Independent New offensive dashes ceasefire hope, 30. јун 1998.
- ^ „РТС: Једанаест година од нестанка белаћевачких рудара, 22. јун 2009.”. Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ а б Human Rights Watch, "Humanitarian Law Violations in Kosovo", 1998. pp. 81.
- ^ Walker, Tom. The Times, "Guerrillas in Kosovo 'killed mine hostages", 2. јул 1998.
- ^ а б Serbianna, „Kosovo's 156 Lawless”. Архивирано из оригинала 27. 03. 2009. г. Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Hellenic Resources Network, Yugoslav Daily Survey, 30. јун 1998.
- ^ Radio Free Europe, Serbia claims success in Belacevac offensive Архивирано на сајту Wayback Machine (14. март 2012), 30. јун 1998.
- ^ National Public Radio, All Things Considered: Kosovo Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), 1. јул 1998.
- ^ Hughes, Candice. Associated Press, "KLA captures Mine, Hostages near Pristina", 13. јун 1998.
- ^ Radio Srbija, A gathering in Gracanica in memory of Serbs kidnapped in Kosmet 11 years ago Архивирано на сајту Wayback Machine (7. новембар 2009), 22. јун 2009.
- ^ „РТС: Почело ископавање у Белаћевцу”. Приступљено 25. 4. 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Policija preuzela kontrolu nad rudnikom Belacevac.” (на језику: (језик: српски)). Наша борба: Независни политички дневник. 1. јул 1998. Приступљено 26. јун 2010. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |date=(помоћ) - B. Radomirović (3. септембар 2009). „Ekshumacija na kopu Belaćevac 2010. godine” (на језику: (језик: српски)). Politika. Приступљено 26. јун 2010. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |date=(помоћ)[мртва веза] - Ekipa Glasa javnosti. „Napadi na površinski kop „Belaćevac“” (на језику: (језик: српски)). Приступљено 26. јун 2010. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - „Jedanaest godina od nestanka belaćevačkih rudara” (на језику: (језик: српски)). РТС: Радио-телевизија Србије. 22. jun 2009. Приступљено 26. јун 2010. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |date=(помоћ) - Dragana Zečević i Milena Marković (12. maj 2002). „Vratiće se tata...” (на језику: (језик: српски)). Вечерње Новости. Приступљено 26. јун 2010. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |date=(помоћ) - „Ponovo odložene ekshumacije u Belaćevcu” (на језику: (језик: српски)). Tanjug. 17. avgust 2009. Приступљено 26. јун 2010. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |date=(помоћ) - „Два дана оружаних окршаја надомак Приштине” (на језику: (језик: српски)). AIM Pristina. 30. јун 1998. Приступљено 26. јун 2010. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |date=(помоћ)[мртва веза]
